Kamatne stope na štednju: Prošlost, sadašnjost i bliska budućnost

Šta sve utiče na formiranje kamatnih stopa na štednju? Zbog čega su na niskim nivoima i kakve će biti u godinama pred nama? Kako tumačiti specifičnu pojavu negativnih kamatnih stopa? Na ova pitanja odgovori nisu mogući bez uvida u funkcionisanje bankarskog sistema, kao i u makroekonomske faktore.

Jedan od osnovnih postulata i preduslov zdravog i održivog bankarstva jeste da banka svoju kreditnu aktivnost finansira iz kvalitetnih i stabilnih izvora likvidnosti, u koje spadaju upravo klijentski depoziti. Pored oročenih štednih depozita, kojima ću se baviti u daljem delu teksta, za poslovanje banaka su veoma važni i depoziti klijenata po viđenju, tzv. a vista depoziti.

Pre nego što nastavim da govorim o načinu na koji banke formiraju kamatne stope na oročenja, želeo bih da skrenem pažnju na to da su sve aktivnosti banaka detaljno regulisane i da pored ostalih regulatornih zahteva postoje i likvidnosna racija, koja precizno određuju neophodni nivo i kvalitet likvidnih sredstava iz kojih banke finansiraju svoje poslovanje. Ideja iza ovih regulatornih pokazatelja jeste upravo namera regulatora da se fokus banaka usmeri na prikupljanje stabilnih izvora sredstava i da se na taj način ojačaju njihove depozitne baze i preduprede potencijalni rizici u bankarskom poslovanju.

Kada su u pitanju likvidnosna regulatorna racija i metodologije njihovih obračuna, tu značajno mesto imaju upravo klijentski depoziti, posebno depoziti stanovništva koji su se u kriznim situacijama pokazali kao izuzetno stabilni najviše zbog toga što su u evropskoj, a i domaćoj regulativi zaštićeni posebnim šemama osiguranja depozita. Pored klijentskih depozita, banke mogu imati i druge kvalitetne i stabilne izvore sredstava, kao što su kreditne linije od svojih matičnih banaka, pozajmice od međunarodnih razvojnih banaka za finansiranje projekata specijalne namene, emitovane obveznice, međubankarske pozajmice, itd. Kamatne stope koje banke plaćaju na ove ostale izvore novca određuju prosečne troškove zaduživanja banaka i posledično se odražavaju i na nivo kamatnih stopa na štednju koje su one spremne da ponude svojim klijentima.

Prilikom formiranja kamatnih stopa na štednju, banke uzimaju u obzir više faktora:

1. svoju poslovnu strategiju i planiran rast kreditiranja u narednim godinama, jer je za finansiranje tog rasta neophodno obezbediti stabilne i iz ugla likvidnosnih racija kvalitetne izvore sredstava,
2.  trenutno preovlađujuće i očekivane buduće tržišne kamatne stope,
3. kretanje kamatnih stopa na ostale izvore iz kojih banke finansiraju svoje poslovanje,
4. potrebe konkretne banke za održavanjem adekvatnog nivoa regulatornih likvidnosnih pokazatelja,
5. tržišne mogućnosti da adekvatno uposle viškove likvidnosti kroz kreditiranje klijenata ili ulaganje u hartije od vrednosti i ostale redovne operacije na novčanom tržištu.

Po prirodi stvari, banke koje imaju stabilan, visok i kontinuirani rast kreditiranja će biti dodatno motivisane da ponude atraktivnije kamatne stope na depozite klijenata da bi svoju kreditnu aktivnost adekvatno podržale. Važno je skrenuti pažnju i na to da je svakoj banci u interesu da proširi postojeću klijentsku bazu i privuče dodatne klijente, što je u okruženju niskih kamatnih stopa, naglog razvoja novih platnih sistema i visoke konkurencije na nivou bankarskog sektora u Srbiji moguće uraditi i kroz ponudu atraktivnih kamatnih stopa na klijentsku štednju.

Kamatne stope na evro štednju u Srbiji i dalje veće nego u evrozoni

Od svih navedenih faktora koji utiču na formiranje kamatnih stopa na štednju, već dugi niz godina preovlađujući uticaj na domaćem tržištu imaju eksterna makroekonomska kretanja, pre svega trend uporno niske inflacije i niskih kamatnih stopa u evrozoni, ali i poboljšanje određenih makroekonomskih parametara domaće ekonomije koje je uticalo na smanjenje premije rizika zemlje i posledično smanjenje kamatnih stopa na lokalnom bankarskom tržištu. Oba navedena faktora su omogućila povoljnije zaduživanje domaćih banaka, pa onda i klijenata, kako u evrima tako i u domaćoj valuti.

Pristup tim jeftinim eksternim izvorima sredstava direktno utiče na nivo kamatnih stopa koje su banke spremne da ponude na domaću štednju u evrima, dok se na strani kredita to odražava kroz niže i atraktivnije kamatne stope koje banke nude na domaćem tržištu za sve vrste klijentskog finansiranja u stranoj valuti.

Trenutne kamatne stope na evro štednju u Srbiji su, iako manje primamljive za štediše nego pre jedne decenije, i dalje na višem nivou nego što je to slučaj u zemljama evrozone. Razlog za to je rejting zemlje koji je, iako poboljšan, i dalje ispod investicionog ranga, što sa sobom povlači veće troškove zaduživanja domaćih banka u inostranstvu nego što je slučaj sa bankama evrozone. Kamate po kojima se naše banke zadužuju u evrima u inostranstvu se direktno odražavaju na kamatne stope na domaću evro štednju.

Prilikom komentarisanja trenutnih nivoa evro kamatnih stopa na štednju, treba posmatrati širu sliku na nivou ekonomije. Iako su niske kamate trenutno manje povoljne za štediše, one stvaraju stimulativnije okruženje za zaduživanje građana i privrede koji kroz finansiranje svojih potreba dodatno podstiču i domaći privredni rast.

Niski nivo kamatnih stopa očekivan i u naredne dve do tri godine. Prostor za povećanje kod oročenja značajnijih iznosa

Zbog usporenog rasta privreda zemalja evrozone, globalnih političkih nesigurnosti i uporno niskih stopa inflacije, Evropska centralna banka (ECB) je na sastanku u septembru donela dodatni set mera kojim želi da stimuliše ekonomski oporavak. Nastavak ekspanzivne monetarne politike ukazuje da nas i u narednim godinama očekuje okruženje niskih evro kamatnih stopa, jer je zapravo njihov cilj da zaduživanje privrede i građana ostane atraktivno i u narednom periodu. Veće zaduživanje građana i privrede treba da poveća tražnju za širokim spektrom dobara i usluga, čime bi se ubrzao privredni oporavak zemalja članica. Zbog usporavanja globalnog rasta i političkih i trgovinskih tenzija između SAD-a i Kine, neizvesnosti oko izlaska Velike Britanije iz EU, snižavanje kamatnih stopa i vođenje dodatno ekspanzivne monetarne politike nije izostalo ni kod većine ostalih svetskih centralnih banaka, počevši od SAD-a, pa uključujući i Srbiju.

Zbog svega navedenog, očekujem da kamatne stope na evro štednju na domaćem tržištu, uprkos velikoj konkurenciji među domaćim bankama, ostanu na trenutno niskim nivoima i u naredne dve do tri godine.

Ono što je novo u slučaju manjeg broj štediša koji raspolažu značajnijim sredstvima i što može imati uticaj na banke da u slučaju oročenja značajnijih iznosa sredstava imaju dodatni prostor da ponude više kamatne stope na evro štednju nego do sada jeste nedavno izvršena reforma Zakona o osiguranju depozita. Do sada su banke bile u obavezi da plaćaju značajnu premiju Agenciji za osiguranje depozita, u iznosu od 0,6% godišnje na ukupan iznos depozita stanovništva, mikro, malih i srednjih preduzeća koje drže u svojim poslovnim knjigama, dok je zapravo samo iznos do 50 hiljada evra bio osiguran. Ukoliko npr. klijent kod banke oroči 100 hiljada evra na godinu dana po godišnjoj kamatnoj stopi od 1%, banku to po postojećem zakonu efektivno košta 1,6% jer na ceo iznos depozita mora da plati premiju osiguranja. Reformom zakona koja će stupiti na snagu je izvršeno usklađivanje sa EU direktivama, pa će banke biti u obavezi da plaćaju premiju za osiguranje depozita samo na iznos koji je zapravo i osiguran, tj. na depozite iznosa do 50 hiljada evra po klijentu. Sprovedena reforma zakona posledično dovodi do nižih troškova prikupljanja velikih depozita stanovništva i stvara prostor da za deo tih ušteda banke budu spremne da tom segmentu klijenata ponude atraktivnije kamatne stope nego što je do sada bio slučaj.

Naše tržište daleko od negativnih kamatnih stopa

Banke evrozone, posebno nemačke banke, su u obavezi da drže značajne viškove novca na svojim računima kod Evropske centralne banke, gde im se od septembra i dodatnog umanjenja za 0,1% zaračunava negativna kamatna stopa od minus 0,5% godišnje. Kada uzmemo u obzir iznos tih viškova sredstava, lako možemo zaključiti da negativni efekti na profitabilnost bankarskog sektora nisu zanemarljivi. Prema navodima nemačkih udruženja banaka koje smo mogli videti u medijima u proteklom periodu, politika negativnih kamatnih stopa koju vodi ECB njihove domaće banke košta 2,4 milijarde evra godišnje, jer banke ne zaračunavaju negativne kamatne stope na većinu klijentskih depozita. Banke su pre svega izbegavale da primene negativne kamatne stope na depozite stanovništva zbog reputacionog uticaja i rizika odliva depozita.

Iako će ECB određenim najavljenim merama monetarne politike u manjem iznosu ublažiti negativne efekte koje banke imaju usled negativnih kamatnih stopa, banke sa značajnijim viškovima likvidnosti postaju sve odlučnije u nameri da troškove negativnih kamatih stopa počnu u većoj meri da zaračunavaju i reflektuju na depozite stanovništva. Za sada se nemačke banke opredeljuju da negativne kamatne stope (naknade) primenjuju samo na veće iznose depozita stanovništva, uglavnom više od 100 hiljada evra, sa ciljem zaštite standardnih štednih uloga. Slična situacija je i u Švajcarskoj.

Biće zanimljivo videti u kojoj meri će banke biti u stanju da ove efekte preliju na klijente i kakva će biti njihova reakcija, kakva će biti praksa banaka i reakcija regulatora u različitim zemljama članicama EU, jer ovakve tendencije, ukoliko uzmu maha, mogu prouzrokovati mnogobrojne efekte koje je u ovom trenutku teško kvantifikovati. Pojedini ekonomski stručnjaci ovo čak vide kao dobru praksu koja bi, ukoliko bude pravilno usmerena, dodatno stimulisala stanovništvo na potrošnju, čime bi se podržao i ubrzao privredni oporavak u EU i samim tim ojačao transmisioni mehanizam ekspanzivne monetarne politke ECB-a.

Što se našeg tržišta tiče, ono je za sada daleko od negativnih evro kamatnih stopa na depozite stanovništva zbog značajno viših kamatnih stopa na domaćem tržištu usled premije rizika zemlje o kojoj sam govorio, a dodatno i jer Narodna banka Srbije trenutno ne zaračunava negativne kamatne stope na izdvojenu deviznu obaveznu rezervu banaka.

Miloš Zečević, direktor Službe upravljanja aktivom i pasivom, Erste Banka