Koji put te je doveo do Erste Banke?

Volim i kolegama i klijentima da naglasim da nisam klasičan predstavnik bankarskog sektora. Čak i pre dolaska u Erste porodicu, nisam nikada radio u profitnim organizacijama. Po struci sam diplomirani pravnik (master prava), a u duši aktivista sa preko 10 godina radnog iskustva u različitim domaćim i međunarodnim organizacijama civilnog društva. Zahvaljujući tome, odlično sam upoznat sa time kako ove organizacije funkcionišu, kako u Srbiji tako i u regionu. Ono što njima, po mom mišljenju, nedostaje, to je održivost. I pored toga što pružaju dosta bitnih usluga zajednicama, uvode inovacije u različite segmente društva, trude se da potpomognu one delove društva koji su zaboravljeni itd, njihovo finansiranje je u preko 90% slučajeva bazirano isključivo na donatorskim osnovama. Ovakav odnos – davalac donacije vs. primalac donacije (npr. organizacija civilnog društva) – neće trajati večno, pogotovo u obimu koji je danas prisutan u Srbiji. Upravo zato, socijalno bankarstvo vidim kao sve značajniji deo našeg društva koji treba da pomogne organizacijama da budu finansijski otpornije i, u najvećoj mogućoj meri, samoodržive.

Šta socijalno bankarstvo predstavlja?

Ukratko, socijalno bankarstvo predstavlja pristup različitim finansijskim proizvodima i uslugama onom krugu lica koji ovaj pristup ili nemaju uopšte ili im je on umnogome otežan. Samim tim, treba istaći da termin socijalno bankarstvo ne podrazumeva nikakvo drugarsko (ortačko) bankarstvo, niti bankarstvo za socijalno ugrožene.

U Srbiji, Erste socijalno bankarstvo počiva na tri glavna stuba: početnicima u poslovanju (sva pravna lica i preduzetnici koji su osnovani u prethodna 24 meseca), neprofitnim organizacijama (npr. organizacije civilnog društva, socijalna preduzeća ili pak regularna pravna lica koja nisu osnovana kako bi primarno generisala profit već svoj profit ulažu nazad u društvo) i različitim projektima (kao što su projekat „Naše selo“, podrška ženama preduzetnicima u okviru novog USAID projekta, itd.). Dakle, u našem portfoliju nalaze se i krediti od 300.000 eura i krediti od par hiljada evra. 

Kako znamo da smo na dobrom putu i da zaista doprinosimo pozitivnim promenama?

Imajući u vidu da smo bili prva banka u Srbiji koja je otvorila svoja vrata za početnike u poslovanju, ponosni smo na to što smo do sada finansijski podržali preko 500 početnika u poslovanju u iznosu od preko 5,2 miliona evra. Takođe, sa ponosom ističemo činjenicu da je preko 7500 naših klijenata dobilo i neki vid nefinansijske podrške (treninge, mentorske sesije, pristup našoj edukativnoj platformi, itd).

Sav naš trud smo uspeli da izmerimo tokom prošle godine i rezultati su fantastični. Zahvaljujući našem radu u segmentu socijalnog bankarstva, uspeli smo da sačuvamo i kreiramo oko 1.500 radnih mesta (preko 70% naših klijenata je sačuvalo svoja radna mesta, a skoro polovina njih je kreirala nova radna mesta). Skoro trećina klijenata je rekla da ne bi mogla da započne svoj biznis bez naše podrške, a preko 80% klijenata je izjavilo da je zahvaljujući našoj podršci njihova ekonomska situacija bolja. Slična situacija je i u domenu neprofitnih organizacija gde smo podržali preko 30 organizacija sa više od milion evra kreditne podrške. Pomogli smo im da razviju nove projekte, reše pitanje svog poslovnog prostaa, ali i da razviju neke nove ideje i usluge. 

Koji su najveći izazovi u pružanju podrške klijentima socijalnog bankarstva?

Izazova nažalost ima dosta – u domenu neprofitnih organizacija vrlo često srećemo organizacije koje imaju velike snove, ali vrlo skromne aktivnosti i prihode. Kod početnika u poslovanju nailazimo na nerazumevanje zbog činjenice da ne ispunjava svaka nova firma ili preduzetnik uslove za ovu vrstu kredita. Mi podržavamo samo prave početnike, odnosno one koji prvi put započinju svoj poslovni ili preduzetnički put. Na kraju, radimo i na tome da podignemo svest javnosti u pogledu toga šta zaista socijalno bankarstvo predstavlja.

Koji su vaši sledeći koraci i planovi?

Želimo da pružimo što bolju finansijsku podršku, ali i da našu nefinansijsku podršku omogućimo što većem broju klijenata. Tako, od početka 2024. godine imamo nove kredite za početnike u poslovanju koji sadrže grant komponentu u iznosu od 20%. U domenu nefinansijske podrške ove godine planiramo da organizujemo i grupne treninge za naše klijente. Kako bismo što bolje informisali naše klijente o našem radu i mogućnostima za saradnju, organizovaćemo šest info sesija širom Srbije kako bismo im se predstavili.

Naši dugoročni planovi u narednih 7 godina podrazumevaju pružanje kreditne podrške za više od 1.100 klijenata u iznosu od preko 16 miliona evra, kao i neki vid nefinansijske podrške za 3.500 klijenata. Takođe, planiramo da širimo vidike, tako da smo u procesu kreiranja novog investicionog proizvoda za stambene zajednice, ali više o tome nadam se nekom drugom prilikom.