ERSTE tim - Uloga arhitekte u banci
Pitali smo Andrijanu Vuković Sapundžić, samostalnu stručnu saradnicu za adaptacije i projekte u našem Odeljenju nekretnina, šta podrazumeva uloga arhitekte u banci i kako izgleda njen posao na adaptaciji i brendiranju Erste filijala.
Otkud arhitekta u banci. Šta sve arhitekta radi u bankarskoj industriji?
Svojevremeno sam, na početku studija, čula jednu vrlo zanimljivu definiciju arhitekte koja je glasila: „Inženjeri, najčešće, o jednoj stvari znaju sve, osim arhitekte koji o svim stvarima mora da zna ponešto.“ E otuda arhitekta i u Banci. 😊
Naravno, ovaj šaljiv uvod značio bi da je izuzetno širok dijapazon aktivnosti koje arhitekta pokriva, te da njegova uloga u bankarskom sektoru i nije tako iznenađujuća. Naprotiv, veoma je važna u oblikovanju fizičkog okruženja koje je funkcionalno, estetski privlačno i usklađeno sa potrebama banke i njenih klijenata.
Arhitekta je najpre analitičar koji mora imati duboko razumevanje kako banka funkcioniše i koje su njene specifične potrebe u prostornom i funkcionalnom smislu, a onda da sva ta svoja saznanja, uz značajna tehnička znanje i veštine, iskoristi u kreiranju prijatnog i udobnog ambijenta koji doprinosi produktivnosti zaposlenih i poboljšava iskustvo klijenata.
Najbolje je da vas provedem kroz jedan proces adaptacije filijale, kako biste razumeli šta je sve to posao arhitekte u banci.
Adaptacija i brendiranje filijala: Više od estetskog prilagođavanja
Proces adaptacije je kompleksan i multidisciplinaran, zbog čega se za svaki projekat formira tim koji čine i kolege i iz drugih sektora, a koji svojim znanjima pomažu da se obuhvate svi aspekti i da proces može sinhronizovano da teče.
Planiranje i analiza potreba: Sve počinje dobrim planiranjem, te je tako prvi korak u adaptaciji i brendiranju filijale detaljna analiza potreba zaposlenih i korisnika. Arhitekta radi sa menadžerima filijala i drugim ključnim osobama kako bi detektovali specifične potrebe i želje. Ovo uključuje proučavanje načina na koji zaposleni i klijenti koriste prostor, te koje su njihove potrebe i afiniteti u pogledu funkcionalnosti i udobnosti.
Dizajn i estetika: Nakon što su prikupljeni svi relevantni podaci, arhitekta prelazi na fazu kreiranje rešenja. Ovo uključuje raspored prostora, izbor materijala i integraciju tehnoloških rešenja. Arhitekta mora osigurati da prostor bude funkcionalan i efikasan, ali i da odgovara viziji i strategiji Banke. Rešenje mora uključivati sve, od radnih jedinica, sala za sastanke, servisnih i tehničkih prostorija do samouslužnih zona i zona za čekanje.
Koordinacija i implementacija: Tokom faze implementacije, arhitekta koordinira aktivnosti sa članovima tima, izvođačima radova, dobavljačima i drugim stručnjacima. Ova faza je ključna za osiguranje da se svi inicijalno zamišljeni planovi pravilno realizuju. Arhitekta nadgleda sve aspekte radova, od građevinskih radova do instalacije nameštaja i implementacije tehnoloških rešenja, kako bi se obezbedilo da sve ide po planu i da se ispoštuju definisani rokovi i budžeti.
Stvaranje željenog ambijenta: Šta sve potrebno da bi filijala izgledala kako je mi vidimo?
Kada je u pitanju stvaranje prostora koji je funkcionalan i prijatan za klijente, arhitekta mora uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora.
Funkcionalnost i efikasnost: Najvažniji preduslov jeste da prostor mora biti dizajniran tako da omogućava efikasno obavljanje bankarskih usluga. Prostor treba da podržava brzo i lako obavljanje finansijskih operacija, uz minimalno čekanje. Ovo uključuje pravilno postavljanje svih neophodnih prostornih jedinica (radnih jedinica, sala za sastanke, servisnih i tehničkih prostorija do samouslužnih zona i zona za čekanje).
Komfor i atmosfera: Pružanje udobnosti je ključ za stvaranje prijatnog iskustva korisnika. Izbor materijala, nameštaja i dekoracije doprinosi prijatnijoj atmosferi. Tu su, takođe, osvetljenje i klimatizacija, koji igraju važnu ulogu u stvaranju komfornog okruženja.
Sigurnost i privatnost: U bankarskom sektoru, sigurnost i privatnost su od najveće važnosti. Upravo prostorno rešenje mora omogućiti diskretne interakcije između klijenata i zaposlenih, što je posebno važno za obavljanje poverljivih razgovora i finansijskih usluga uopšte. Osim tehničke zaštite, potrebno je implementirati razne vidove vizuelnih barijera (paravani, mobilne pregrade, itd) koje pružaju dovoljnu privatnost klijentima, a istovremeno odaju utisak o jedinstvenosti prostora, bez fizičkih barijera.
Sve ovo potvrđuje koliko je uloga arhitekte u bankarskoj industriji složena i višedimenzionalna. Od dizajniranja i adaptacije filijala i drugih radnih prostora, koordinacije kompletnog procesa, osiguravanja da svaki aspekt prostora bude u skladu sa potrebama klijenata i strategijama banke – sve to je u nadležnosti arhitekte, koji istovremeno, tokom čitavog procesa, vodi računa da konačan proizvode ostavlja pozitivan utisak na klijente. Na današnjem konkurentnom tržištu, kroz pažljivo planiranje i implementaciju, arhitekta pomaže da se stvori okruženje koje poboljšava korisničko iskustvo i podržava dugoročne ciljeve poslovanja Banke.
Otkud arhitekta u banci. Šta sve arhitekta radi u bankarskoj industriji?
Svojevremeno sam, na početku studija, čula jednu vrlo zanimljivu definiciju arhitekte koja je glasila: „Inženjeri, najčešće, o jednoj stvari znaju sve, osim arhitekte koji o svim stvarima mora da zna ponešto.“ E otuda arhitekta i u Banci. 😊
Naravno, ovaj šaljiv uvod značio bi da je izuzetno širok dijapazon aktivnosti koje arhitekta pokriva, te da njegova uloga u bankarskom sektoru i nije tako iznenađujuća. Naprotiv, veoma je važna u oblikovanju fizičkog okruženja koje je funkcionalno, estetski privlačno i usklađeno sa potrebama banke i njenih klijenata.
Arhitekta je najpre analitičar koji mora imati duboko razumevanje kako banka funkcioniše i koje su njene specifične potrebe u prostornom i funkcionalnom smislu, a onda da sva ta svoja saznanja, uz značajna tehnička znanje i veštine, iskoristi u kreiranju prijatnog i udobnog ambijenta koji doprinosi produktivnosti zaposlenih i poboljšava iskustvo klijenata.
Najbolje je da vas provedem kroz jedan proces adaptacije filijale, kako biste razumeli šta je sve to posao arhitekte u banci.
Adaptacija i brendiranje filijala: Više od estetskog prilagođavanja
Proces adaptacije je kompleksan i multidisciplinaran, zbog čega se za svaki projekat formira tim koji čine i kolege i iz drugih sektora, a koji svojim znanjima pomažu da se obuhvate svi aspekti i da proces može sinhronizovano da teče.
Planiranje i analiza potreba: Sve počinje dobrim planiranjem, te je tako prvi korak u adaptaciji i brendiranju filijale detaljna analiza potreba zaposlenih i korisnika. Arhitekta radi sa menadžerima filijala i drugim ključnim osobama kako bi detektovali specifične potrebe i želje. Ovo uključuje proučavanje načina na koji zaposleni i klijenti koriste prostor, te koje su njihove potrebe i afiniteti u pogledu funkcionalnosti i udobnosti.
Dizajn i estetika: Nakon što su prikupljeni svi relevantni podaci, arhitekta prelazi na fazu kreiranje rešenja. Ovo uključuje raspored prostora, izbor materijala i integraciju tehnoloških rešenja. Arhitekta mora osigurati da prostor bude funkcionalan i efikasan, ali i da odgovara viziji i strategiji Banke. Rešenje mora uključivati sve, od radnih jedinica, sala za sastanke, servisnih i tehničkih prostorija do samouslužnih zona i zona za čekanje.
Koordinacija i implementacija: Tokom faze implementacije, arhitekta koordinira aktivnosti sa članovima tima, izvođačima radova, dobavljačima i drugim stručnjacima. Ova faza je ključna za osiguranje da se svi inicijalno zamišljeni planovi pravilno realizuju. Arhitekta nadgleda sve aspekte radova, od građevinskih radova do instalacije nameštaja i implementacije tehnoloških rešenja, kako bi se obezbedilo da sve ide po planu i da se ispoštuju definisani rokovi i budžeti.
Stvaranje željenog ambijenta: Šta sve potrebno da bi filijala izgledala kako je mi vidimo?
Kada je u pitanju stvaranje prostora koji je funkcionalan i prijatan za klijente, arhitekta mora uzeti u obzir nekoliko ključnih faktora.
Funkcionalnost i efikasnost: Najvažniji preduslov jeste da prostor mora biti dizajniran tako da omogućava efikasno obavljanje bankarskih usluga. Prostor treba da podržava brzo i lako obavljanje finansijskih operacija, uz minimalno čekanje. Ovo uključuje pravilno postavljanje svih neophodnih prostornih jedinica (radnih jedinica, sala za sastanke, servisnih i tehničkih prostorija do samouslužnih zona i zona za čekanje).
Komfor i atmosfera: Pružanje udobnosti je ključ za stvaranje prijatnog iskustva korisnika. Izbor materijala, nameštaja i dekoracije doprinosi prijatnijoj atmosferi. Tu su, takođe, osvetljenje i klimatizacija, koji igraju važnu ulogu u stvaranju komfornog okruženja.
Sigurnost i privatnost: U bankarskom sektoru, sigurnost i privatnost su od najveće važnosti. Upravo prostorno rešenje mora omogućiti diskretne interakcije između klijenata i zaposlenih, što je posebno važno za obavljanje poverljivih razgovora i finansijskih usluga uopšte. Osim tehničke zaštite, potrebno je implementirati razne vidove vizuelnih barijera (paravani, mobilne pregrade, itd) koje pružaju dovoljnu privatnost klijentima, a istovremeno odaju utisak o jedinstvenosti prostora, bez fizičkih barijera.
Sve ovo potvrđuje koliko je uloga arhitekte u bankarskoj industriji složena i višedimenzionalna. Od dizajniranja i adaptacije filijala i drugih radnih prostora, koordinacije kompletnog procesa, osiguravanja da svaki aspekt prostora bude u skladu sa potrebama klijenata i strategijama banke – sve to je u nadležnosti arhitekte, koji istovremeno, tokom čitavog procesa, vodi računa da konačan proizvode ostavlja pozitivan utisak na klijente. Na današnjem konkurentnom tržištu, kroz pažljivo planiranje i implementaciju, arhitekta pomaže da se stvori okruženje koje poboljšava korisničko iskustvo i podržava dugoročne ciljeve poslovanja Banke.