U poslednje vreme su sve češći slučajevi kada nam u elektronsko sanduče stigne mejl sa ciljem da nas natera da otvorimo prilog ili da kliknemo na neki od linkova iz poruke. Ove internet zamke postaju sve soficistiranije i traže od nas da stalno budemo na oprezu kako ne bismo svoj računar, podatke i/ili novac doveli u opasnost.
Nažalost, raspon ovih prevara koje stižu mailom (ili nekim kanalom za ćaskanje) je veliki, od onih u vidu bizarnog mejla prestolonaslednika neke daleke zemlje, kojem treba baš vaša podrška kako bi se vratio na presto - pa sve do mnogo verovatnijih scenarija, kao npr. da pošaljete dokumentaciju koja je osnov za devizni priliv na računu banke.
Korak 2 – Properties
Korak 3 – Pogledajte adresu pošiljaoca
3. Uvek obratite pažnju ne fajl u prilogu mejla.
• Da li je u očekivanom formatu?
• Pravilan (što ne znači i bezbedan) je sa jednom rečju iza tačke, npr. ImeFajla.docx, a nikako NekoDugačkoImeDaZbuni.docx.exe ili slično (na prvoj slici sa početka teksta možete primetiti da je prilog baš ovakav – imefajla.pdf.zip)
• Nikada ne otvarajte prilog dok ne proverite celu poruku.
4. Tekst, gramatičke greške i nelogičnosti u njemu!
Prevaranti često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, međutim i internet prevodioci su sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju.
5. Uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previse dobro da bi bilo istinito.
Devizni priliv, a vi nemate nikakvih poslova sa inostranstvom ili ne očekujete takvu uplatu.
Hitno ili kratki rokovi (mejl koji traži hitan odgovor je obično ispraćen i telefonskim pozivom).
6. Budite svesni da banke nikada ne traže od vas lične podatke mejlom, kao što su npr:
podaci o kartici, korisničko ime i šifra za elektronsko bankarstvo, lični podaci, procedure, CVV, PIN…
Ako bilo šta sumnjate, bolje pozovite banku ili onoga za koga mislite da vam je pisao na kontakt iz vašeg imenika i proverite. Najčešće je ova sumnja opravdana.